Biologija-Nauka o zivom svetu

Razlike između biljne i životinjske ćelije

Generalna — Autor katarina4 @ 22:38

Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvršćene za podlogu.

Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne (životinjske), a to su:

1. posedovanje čvrstog ćelijskog zida,

2. prisustvo vakuola

3. prisustvo plastida.

Plastidi, a posebno hloroplasti, omogućavaju biljci autotrofan način ishrane. Time se biljke i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija, ostale razlike su od manjeg značaja. Za neke od ćelijskih delova, kao što su jedro, mitohondrije, mikrotubule i ribozomi, teško bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. biljnoj ili životinjskoj ćeliji.

Biljna ćelija šematski

Ćelija

Generalna — Autor katarina4 @ 22:37

Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Skup ćelija sličnog ili istog izgleda, embrionalnog porekla i funkcije naziva setkivo. Nauka koja proučava ćeliju naziva se citologija. U ćeliji se nalaze organska i neorganska jedinjenja. Od neorganskih jedinjenja najzastupljeniji su voda i soli. Od organskih jedinjenja u ćeliji se nalaze ugljeni hidratimasti i proteini. Oba organska jedinjenja sadržeugljenik. Riječ ćelija prvi put je upotrebio Robert Huk 1665. godine.

Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u biologiji i medicini. Rezultati proučavanja ćelije doprinose poznavanju i normalnog i patološkog stanja organizma.Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa. U prirodi postoje brojni organizmi čije se telo sastoji iz jedne ćelije, kao što su bakterijepraživotinje, nekealge i gljive. Sa druge strane višećelijski organizmi mogu imati više miliona, biliona, kvadriliona ćelija. Tako se u organizmu odraslog čoveka nalazi oko 10 na 14 ćelija. Iako se sve te ćelije međusobno razlikuju postoje neke osobine koje su zajedničke svim ćelijama:

• rast do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije;

• obavljanje određenih zadataka (funkcija, uloga);

• primanje signala iz spoljašnje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara;

• život ćelije završava se ili ćelijskom deobom ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije;

• jedinstven hemijski sastav;

• jedinstvena građa.

Zahvaljujući razvoju tehnike i instrumenata saznanja o ćeliji su postala veća i potpunija. Tehnika mikroskopiranja je danas dovedena skoro do savršenstva – pronalaskom različitih vrsta mikroskopa (elektronski, fazni, i dr.).


Osobine zivih bica

Generalna — Autor katarina4 @ 22:02

Postoji vise teorija o postanku zivota:a)kosmicka,b)crkve(Bog),v)prirodne nauke-postepeno. -Organska evolucija-grana biologije koja proucava istorijski razvitak zivog sveta.- Dokazi evolucije su fosili.Fosili su izumrli ostaci biljaka i zivotinja.Paleontologija izucava fosile.-Prve klice zivota zacete su u vodenoj sredini.-Zemlja je nastala pre oko 4,7 milijardi godina,a zivot pre oko 3,7 milijardi godina.Zivot je nastao dugim procesom sjedinjavanja neorganskih materija u organske sve do pojave prve kapljice zivota koja se zvala koacervatna kapljica. 


Zasto ucimo biologiju?

Generalna — Autor katarina4 @ 21:45
Primenjene bioloske grane:sumarstvo,poljoprivreda,veterina,medicina,farmakologija.Rezultati istrazivanja  iz biologije omogucavaju nam da odrzimo prirodnu ravnotezu i harmoniju,a svet u kome zivimo ucinimo lepsim,zdravijim i humanijim.,,Samo onaj ko prirodu cuva,stiti,neguje i postuje,ima pravo da se posluzi njenim blagom.''         ,,Ne ocekuj od prirode vise nego sto si joj dao!''

Biologija

Generalna — Autor katarina4 @ 21:32

Biologija (od grčkog bios=život i logos=nauka, učenje) je nauka koja se bavi proučavanjem živoga sveta. Biologija proučava svojstva i ponašanje organizama, njihov rast, razvoj i razmnožavanje, kao i interakcije između različitih organizama, te organizama i njihovog okoliša. Biologija obuhvata široki spektar akademskih područja koja se često smatraju različitim disciplinama. Ove discipline zajedno proučavaju život na različitim razinama.

Molekularna biologijabiohemija i molekularna genetika su velikim dijelom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskoj i supramolekulskoj razini. Život na razini pojedinačnih stanica proučava stanična biologijaAnatomijahistologija i fiziologija proučavaju građu i funkciju organizama na razini tkiva, organa i organskih sastava.

Na Zemlji postoji više od 10 miliona različitih vrsta. Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do organizama veličine plavog kita.

Svi ovi oblici života imaju izvesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih tvari. Ove osobine su na primer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini.                                           Prema predmetu proucavanja se deli na sledece bioloske sustine:botanika-biljke,zoologija-zivotinje,mikologija-gljive,mikrobiologija-mikrobe,antropologija-covek,embiologija-razmnozavanje,genetika-nasledjivanje,epitologija-ponasanje i ekologija-zivotna sredina i odnosi izmedju organizama.

 

 

 

 

 

 


Powered by blog.rs